Саборовање у част Вука Караџића: Oчување ћирилице и српског језика остаје највећи задатак за све генерације које долазе

16. септембар 2024.

У Лозници је одржана завршна свечаност 91. Вуковог сабора, једне од најстаријих културних манифестација у Србији. Иако су временске прилике захтевале пресељење програма са Саборишта у Тршићу у Вуков дом културе у Лозници, значај ове традиције ниједног тренутка није доведен у питање. Манифестација је окупила бројне званице из политичког, културног и верског живота, а кључне поруке биле су посвећене очувању српског језика и ћириличног писма, тековина Вука Стефановића Караџића.

У име домаћина, госте је поздравио заменик градоначелника Лознице, Петар Гавриловић, који је истакао да Вуков сабор није само манифестација, већ позив на окупљање око онога што је за један народ најважније – језика и писма. Он је подсетио на речи Стефана Немање да нација која нема своју књигу и своје писмо не може бити називана нацијом.

„Захваљујући Вуку Караџићу, данас имамо најсавршеније писмо на свету. Српска ћирилица је јединствена и непоновљива, као и наш народ. Док год смо сложни и чврсто чувамо наше тековине, Србија ће бити јака и одбраниће се од свих изазова,“ поручио је Гавриловић.

Министар културе Србије, Никола Селаковић, у својој беседи, истакао је конкретне кораке које је Министарство предузело за заштиту ћирилице. Најавио је да ће од 1. јануара следеће године, у свим јавним набавкама информатичке опреме у државним и јавним установама, ћирилица бити обавезан део у двојезичним тастатурама.
„Други важан корак који смо већ предузели јесте да ће држава, приликом откупа књига за јавне библиотеке, убудуће откупљивати искључиво ћириличка издања домаћих издавача,“ рекао је Селаковић, додајући да ћирилица мора постати равноправна латиници у свакодневној техничкој употреби.

Један од најављених пројеката је и конкурс за дизајн нових ћириличних фонтова, са циљем да се младим дизајнерима понуди прилика да раде на развоју ћириличних типографија, које ће затим бити бесплатне за све који желе да их користе.

„Ћирилица нема никога осим нас. Ако је ми не будемо чували и користили, нико други то неће учинити за нас. Зато морамо радити на очувању овог наслеђа, које нам је оставио Вук,“ закључио је Селаковић, позивајући присутне да негују свој језик и писмо.

Завршну свечаност обележио је програм „Ода Бранку Радичевићу“, у режији Милорада Дамјановића, којим је обележено 200 година од рођења славног песника. Публика је уживала у музичким извођењима и интерпретацијама Радичевићевих стихова, чиме је овај програм ставио тачку на овогодишњи Вуков сабор.