Географски положај
- Европа, југоисточна Европа, Србија, Западна Србија;
- Град Лозница је погранични град са Босном и Херцеговином;
- Површина: 612 км2;
- Популација: 73 083 становника;
- Број становника у градској зони:
- Број пописаних домаћинстава: 26300
- Број пописаних станова: 38512
- 44° 32′ 03′′ СГШ, 19° 13′ 17′′ ИГД;
Саобраћајна инфраструктура
- Главни пут:
- Е70 је 80 км удаљен од Лознице
- Коридора 10 је такође 80 км удаљен од Лознице;
- Магистрални путеви:
- М-19 који повезују град са Београдом и Босном и Херцеговином налази се на 80 км од главног пута Е70;
- М-4 који повезује град са југом Србије;
- Удаљеност од аеродрома: 110 км од Београда и 130 км Сарајева;
- Железница: Београд – Рума – Лозница повезује град са Босном и Централном Србијом;
Рељеф
У рељефу града Лозница истичу се три маркантне целине: на северу Цер са Иверком, у средини басен Јадра са алувијалном равни Дрине, и на југу планински венац Гучева.
Клима
Смештена између Цера и Иверка, на северу и североистоку, Влашића, на истоку, Гучева, Костајника и огранака Борање, на југу, а отворена према западу и северозападу, територија града Лозница топографијом подсећа на огроман амфитеатар – џиновску потковицу. Заклоњена планинама и њиховим огранцима од хладних северних и источних ветрова. Лозница са околином представља својеврсну оазу жупног климата, по којем се приметно разликује од поднебља суседних предела.
Средња годишња температура ваздуха у Лозници је 11оС, стварно трајање сунчевог сјаја (ефективна инсолација) износи годишње просечно 2041 сат, у просеку се годишње излучи 800 – 1000 мм падавина, а жестина ветра је релативно мала 282 ‰. С обзиром на показатеље може се климат Лознице и њене околине окарактерисати као веома погодан.
Воде
По водним ресурсима град Лозница је свакако међу првим у Србији. Њено водно богатство је значајно и разноврсно. Чине га површински водотоци – реке, подземне воде, обични и термо – минерални извори. Најзначајнији су: Дрина, Јадар, Лешница, Штира и Жеравија.
- Дрина
- Јадар
- Штира
Дрина је најзначајнији водоток на територији општине Лозница, десна и највећа притока реке Саве. Слив Дрине је простран – 19570 км2. Настаје спајањем Пиве и Таре код Шћепан Поља. Целом дужином од 345,9 км, до ушћа у Саву код Босанске Раче, слив Дрине је веома разнолик, по геолошком саставу, надморској висини, хидрографији, рудним лежиштима, биљном и животињском свету. Та разноликост омогућава комплементарност привреде, те представља посебну природну реткост.
Врста рибе која се може наћи: Сом, Младица, Пастрмка, Плотица, Мрена, Скобаљ, Шаран, Јез, Деверика, Клен, Црвенперка…
Богатство и разноврсност биљног и животињског света слива Дрине један су од великих и недовољно искоришћених потенцијала Србије. Ови предели спадају у најлепше делове Балкана и одликују се присуством неких ендемских и реликтних врста биљака и животиња. У њему су до сада регистроване 53 врсте сисара, 153 врсте птица и преко 1.000 биљних врста, 34 шумске и 9 ливадских асоцијација. Идући од најнижег појаса, где су заступљене шуме јове и врбе, повишењем надморске висине смењују се заједнице храста китњака, цера и сладуна, затим белог и црног бора, а у највишем појасу налазе се шуме јеле, смрче и букве као и Панчићева оморика. Уз Дрину и њену околину, могу се пронаћи и друге биљке као што су: жалосни струпник, халачија, паштричка облоглавка, босанска дивизма, дервентски различак или пријатна кандилка.
Климатске прилике слива Дрине условљене су сталним опадањем надморске висине па се због тога налази под утицајем различитих климатских режима. Слив Дрине у просеку годишње прима 1.030 мм падавина и по томе спада у богате токове. Због великих падавина у појединим периодима, нарочито када почне отапање снега, обично праћено јачим кишама, Дрина зна да се излије из свог корита, најчешће у доњем току, низводно од Зворника.
Најзначајнија притока Дрине у лозничкој општини, је река Јадар, по којој је и читав крај добио име. Лозници припада доњи део слива. Дужина реке износи 72,5 км, а развођа 173 км. Општини Лозница припадају само доњи делови левих притока Јадра: Брезовица, Раковица, Ступничка река и Коренита.
Штира је река која настаје од више изворишних кракова што долазе са падина Главице (703 m), Белега (692 m) и Лисине (657 m). Дужина Штире са главним изворишним краком Штира потоком износи 15,5 km. Површина слива је 43,4 km² а просечан протицај на ушћу у Дрину је 0,5 m³/s. Кроз Лозницу и Лозничко Поље корито Штире је регулисано. Долина је предиспонирана раседном линијом а састоји се од две кратке клисуре и три проширења. Штира са леве стране прима 17 а са десне стране 6 притока. Од њих је најдужа Сува Река.
Подземне воде и извори
Територија града Лозница располаже великим резервама подземних вода. Воде су доброг квалитета и најзначајнији су извор водоснабдевања становништва и индустрије Лознице и уопште насеља у граду.
Најснажнији извори на градском подручју везани су за раседне пукотине на којима воде из дубина и са пространим областима храњења избијају на површину. Међу њима најснажнији је извор код манастира Троноша, чија је максимална издашност 5,5 л/с. Каптиран је у чесму „Девет Југовића”, са десет „лула” из којих избијају снажни млазеви кристално чисте хладне воде. Извор је прави драгуљ и својеврстан природни и културно – историјски споменик.
Термални извори
Водно богатство и његову разноврсност на градском подручју употпуњују воде термоминералних извора. Појава ових извора везана је за бројне раседне линије, као и за некадашњу слабо изражену вулканску активност.
Најзначајније су воде Бање Ковиљаче, које се јављају у виду више извора, а према садржају растворених хемијских елемената сврстане су у алкално – муријатичне, гвожђевите и сумпоровите. Најновија истраживања показују да је вода Бање Ковиљаче HCO3, ClNa, Ca, Mg типа, укупне минерализације 1,41 g/l, температуре око 30ºС и тврдоће (pH) 6,6.
Бања Бадања се налази на јужној падини Иверка, у атару села Доња Бадања у долини реке Цернице. У бањи постоје два извора: „Главни извор” сумпоровите воде и „Гвоздене воде”. Температура воде је 15 – 18ºС, укупне минерализације 0,8 g/l, тврдоће 7,0, са знатно повећаном радиоактивношћу.
Биљни и животињски свет
