Завршен 88. Вуков сабор – Ако знамо циљ пронаћи ћемо пут до њега
Осврћући се на Вуково дело и дело Иве Андрића градоначелник Лознице Видоје Петровић поздравном говору на завршној свечаности 88. Вуковог сабора упутио је поруку да ако препознајемо циљ знаћемо да нађемо и пут до њега.
– Ми знамо да тешкоће расту како се ближимо својим циљевима. За некога су то успеси на личном и породичном плану, за друге оно што остављају нараштају. Будимо зато Срби по Вуку, Андрићу или Николи Тесли, будимо људи по Патријарху српском Павлу. То се од нас очекује данас када имамо своје национално писмо Ћирилицу, најлепше писмо којим је српска држава намирила правду према Вуку. У славу Вуку! – поручио је градоначелник Видоје Петровић.
У обраћању истакао је да су Вук и наш нобеловац Иво Андрић, којем је посвећен програм овогодишњег Сабора, поред несаломиве жеље и воље да оставе нараштају трајно корисне вредности имали су способност да свуда пронађу пријатеље, покрену људе и организују смишљену борбу да се дође до неког циља и успеха.
– Пишу, да се „Вук за своје време појавио врло рано, да га савеменици нису могли разумети“ док нобеловца Иву Андрића, већ називају оцем новије српске књижевности. Представљао је Вук, дакле, овај град и Лозницу своје будућности, која му је поред Сабора, оставила век и по гимназијског школовања, три основне школе са више издвојених одељења у Јадру, споменик, улице… У новије време именом Вуковог трга обасјала је Лозница свој центар града, уз подршку своје владе и државе изградила Научни центар у Тршићу и допринела да се Вуков сабор уврсти у европску и светску културну баштину нематеријалних вредности, чиме смо, на најбољи начин, демистификовали, и свој, и Вуков, мит а заштитили његово дело – поручио је градоначелник Видоје Петровић.
Проф. др Александар Милановић указао је у својој беседи на велике напоре које је Вук уложио у борби за очување и реформу српског језика и традиције.
– Верујући у исправност својих књижевнојезичких поставки, Вук је у полемикама храбро устајао против водећих поборника другачијих концепција, не плашећи се њихове величине и моћи. Вук је успео радећи супротно, нагалашавајући да смо „Срби сви и свуда“ док чувамо свој језик и писмо, своју књижевност, обичаје, историју и културу. Ове поруке имају универзално, ванвременско значење, и зато је очекивано што су и данас најоданији и најенергичнији следбеници идеје о чувању и неговању српског језика и писма опет млади и просвећени – казао је он.
Како је истакао, многи Вукови и вуковски поступци остали су водиље до данас, захваљујући чему његово дело живи кроз студијске програме, библиографије, научне студије и просветне и културне институције као што су Матица српска и многе друге.
– Пре тачно две стотине година, године 1821., српску друштво било је пред језичком дилемом којим путем поћи. Данас, 2021. године, пред нама стоје другачије језичке дилеме, али су нам водиље ка правом путу добро познате јер их доследно истичу генерације наших предака. И ако се у тренуцима саалбости уплашимо за будућност српског језика и српске ћирилице, не клонимо духом. Нека нас охрабри добро позната Вукова порука, која у нашем народу већ дуго одзвања попут еха: Не да се, али ће се дати!“ – поручио је проф. др Александар Милановић.
