Вукова задужбина

Основана је 1987. године, поводом обележавања 200. годишњице рођења Вука Караџића, с циљем да трајно обележава име и дело овог великана и подстиче разој наше културе у духу вуковских традиција. Споразум о њеном оснивању потписали су: Српска академија наука и уметности, Скупштина Србије, универзитети у Београду, Новом Саду, Крагујевцу, Приштини и Нишу, Матица српска, Матица Срба и исељеника Србије, Културно-просветна заједница Србије, Скупштина општине Лозница, ИП “Просвета” у Београду и Удружење књижевника Србије. На основу споразума о оснивању и Статута, до сада су Задужбини приступили 5500 појединаца и 427 правних лица.

Од оснивања, тачније од 1990. године, Вукова задужбина је помогла, најчешће финансијски, издавање 76 књига из области лингвистике, етнологије, историје књижевности и уметности, народне књижевности, затим пет зборника радова са научних скупова о Вуку Караџићу, његовим савременицима и следбеницима. Од 1993. године настављено је издавање сабраних дела Вука Караџића и ускоро се очекује завршетак овог националног пројекта у 40 томова; исте године припремљено је и прво годиште српског народног илустрованог календара “Даница”, по угледу на истоимени календар-забавник који је Вук издавао у Бечу од 1826. до 1834. године. Укупно до сада припремљено је и штампано седам годишта Данице, захваљујући, пре свега претплати, односно пренумерацији, начину обезбеђивања средстава за штампу којим се служио и сам Вук. Радом на овом пројекту, националној читанци, као и на другим пројектима, Вукова задужбина и сви који је подржавају, одужује се своме великану, утемељивачу модерне српске културе, историје уметности, науке о народном животу, о народној књижевности, реформатору српског језика и писма.

Посебан понос Вукове задужбине је лист “Задужбина” који се штампа од 1988. године, редовно, четири пута годишње у осам хииљада примерака.

Огранци Вукове задужбине основани су, на основу Статута, у Аранђеловцу, Јагодини, Малом Црнићу, Новом Саду, Лозници, Брекову, Белој Води, Великој Плани, Шапцу, Чачку, Крашевцу, Андријевици, Жабљаку, Бору, Приштини, Ивањици, Требињу и Бањалуци. Припрема се оснивање огранака у Љубљани, Швајцарској, Саобраћајном школском центру у Земуну и другим местима и установама.