Уз 150 година Цркве старолозничке

НАЈДУГОВЕЧНИЈЕ  ДУХОВНО  УЗДАРЈЕ

Покровску цркву у Лозници  зидао је каменом од остатака Манастира у Воћњаку неимар Таса Наумовић из Шапца до 1873. године када су ту почела прва богослужења и оглашавања звонима која су плаћена 150 дуката. Ова богомоља је настала на земљи натопљеној крвљу оних који су бранили слободу и самосталност у којој данас живимо, преживела је и пропатила са народом муке оба светска рата и стоји и данас подигнута у част и славу Мајке Божије. Зато је својим летописом најбољи хроничар прохујалог доба, у које су се сместила збивања из два светска рата и даљи живот Лознице и ширег Подриња о којима се светковало у три дана протекле седмице.

Најпре је у Музеју Јадра отворена изложба под називом „Црква Покрова Пресвете Богорице у Лозници – светлост иконостаса“.  Историчарка уметности из Завода за заштиту споменика културе из Ваљева Зорица  Марковић рекла је  да су радови започели прошле године са идејом да се најпре стабилизује дрвени носач иконостаса, али се показало да је иконостас у веома трошном стању.

Анализе из Републичког завода за заштиту споменика културе показале су да је приликом позлаћивања на иконама коришћено право злато. Приликом демонтаже икона на јужним дверима пронашли су цедуљу, односно заглавље новина ”Видовдан” из 1871. године што је посведочило да су иконе већ те године биле урађене.

На свечаној академији у Вуковом дому културе у  присуству челника града и великог броја званица обратио  епископ шабачки Јеротеј који је рекао да је храм чији се јубилеј обележава доказ вере и побожности народа Јадрана, како у оно време када је са муком и љубављу подизан, тако и кроз потоња времена у којима су се и Лозница и Јадар, као и сва наша земља често налазили на крсту и у страдањима. Јер, како је истакао епископ, овај храм је изникао „на крви и костима наших јуначких предака који су се ту борили против турске силе, давне 1810. године, бранећи род и своје хришћанско име. Први међу њима, чије кости до данас почивају поред Богородичиног храма у Лозници, јесте војвода лознички Анта Богићевић“, казао је епископ Јеротеј.

– Цркву су изградили наши преци на жртвенику нашег народа, на месту мучеништва, као што су то чинили хришћани првих времена. Захваљујући мајчинском покрову Пресвете Богородице и милосрђу Христа Господа, кандило вере се није угасило нити у овом храму, нити у овом граду и целом крају уопште – казивао је епископ Шабачки.

Композитор, академик Српске академије наука и уметности професор доктор Светислав Божић надахнуто је говорио да је Покров Пресвете Богородице оно „меко уздарје наше с којим ћемо кроз многе муке и вратоломије изаћи из овог света  и поћи у неку нову и праву радост“, а затим је представљао делове из његове књиге есеја „Фрагменти о музици“.

Приказан је филм о храму Пресвете Богородице   а монолог проте Игњата Васића говорио је гимназијалац Иван Ђурић.

У суботу је, на празник Покрова Пресвете Богородице у порти храма била уприличена  света архијерејска литургија коју је ту први пут служио епископ шабачки Јеротеј, ваљевски Исихије и осијечкопољски и барањски Херувим са више архијереја.

Фото: Лозничке новости