У част Веселину Мисити и ослобођењу Лознице у Другом светском рату

Помоћник градоначелника Лознице Љубинко Ђокић и члан Градског већа Марко Јовановић данас су на лозничком гробљу положили венце поводом ослобођења Лознице у Другом светском рату 1941. године.

Ђокић је истакао да је тадашњи потпуковник Војске Краљевине Југославијe Веселин Мисита лично командовао и учествовао у ослобођењу и нажалост изгубио свој живот том приликом. Подсетио је да је Лозница након ослобођења била слободна око четрдесет дана и да се у том периоду живот у варош враћао иако је била опљачкана, без хране и лекова, док су нека села била спаљена, посебно она из којих су мештани пуцали на немачке војнике.

– Одмах је формирана команда која је направила ред у ослобођеној Лозници како би обезбедили храну и лекове. Чак се културни живот враћао. Почела су окупљања око Вуковог дома културе, играле су се утакмице око Соколане. У цркви је током дана било богослужење, али увече су људи бежали у куће јер су се плашили. То је био септембар 1941. године и једина година када Вуков сабор није одржан, иако је на Малу Госпојину одржан велики вашар у Тршићу што је на неки начин било обележавање ове, једне од најзначајнијих и најмасовнијих манифестација у Србији – закључио је Ђокић.

Зоран Тошић, председник Удружења ратних добровољаца 1912 -1918, које заједно са Центром за културу „Вук Караџић”и уз подршку Града Лознице организује обележавање ове значајне годишњице, указао је да је ослобођење Лознице у Другом светском рату један од најважнијих догађаја у историји нашег града.

– Ми данас са ове историјске дистанце можемо да кажемо да је ослобођење Лознице 1941. године устанак српског народа против Немаца. Сви историјски подаци су сложени и последњих 20 година радили смо на овој историјској истини – рекао је он.

Тошић је подсетио и на покојног чика Божу Панића, који је заједно са представницима Удружења добровољаца и осталима који учествују у обележавању овог значајаног историјског датума, заслужан за окупљање на лозничком гробљу у част Веселину Мисити, који је јуначки дао свој живот за Лозницу како би данас „сви заједно били овде”.

– То значи да су устаници, који су ослободили Лозницу, 1941. године на главама имали различите ознаке, али су у мислима имали исту мисао. А то је слобода – поручио је он.