Сећањем на Чокешинску битку  Лозница чува историјске  темеље

У порти манастира у Чокешини који је посвећен  рођењу  Пресвете  Богородице обележена је 220. годишњица боја у Првом српском устанку који се догодио 28. априла, на Лазаревдан 1804. године. Град  Лозницa, Центар за културу „Вук Караџић“, Манастир и Месна заједница Чокешина, на том месту и данас су, по традицији, одавали пошту устаницима који су, бранећи Србију од продора Турака ка Шапцу сви до последњег од 303, положили животе на олтару отаџбине.

Тим поводом је, после посете месту битке и часа историје за ђаке основне школе служена литургија којој су уз већи број грађана присусствовали представници града Лознице и општине Осечина,  Војске Србије, затим епископ Ваљевски Исихије и више поштовалаца из организација за неговање тековина ослободилачких ратова. Тачно у подне почео је помен чокешинским јунацима и положени венци крај споменика где је организована пригодна свечаност.

Шабачки епископ  Јеротеј је Бој у Чокешини из клисуре Липовачког потока  упоредио са Косовским, а јунаштво Браће Недића из Осечине са Лазаревим заветом. – То је био поновљени Косовски бој и страдање за слободу златну и крст часни, рекао је епископ Јеротеј, називајући Чокешину светим и заветним местом.

Помоћник градоначелника Лознице Милан Југовић подсећа да је част и привилегија бити на овом светом месту, ту где су  темељи модерне српске државе, месту где се животима наших предака освајала слобода:

– Српски народ је кроз историју плаћао скупу цену слободе, а управо су ови наши крајеви  веома често односили највеће жртве. Било је тако и те 1804. године када су 303 устаника предвођени Димитријем и Глигоријем Недићима супротставили се вишеструко надмоћнијој турској војсци у најезди, исписујући једну од многих  славних епизода из наше прошлости коју је Леополд Ранке упоредио са битком Грка против Персијанаца названу Термопилском. Ови људи су свесно жртвовали своје животе да би Србија живела и  ми смо им данас, као што ће то бити и наши потомци – вечно захвални. Као што су Недићи и остали јунаци овог боја, затим Анта Богићевић, хероји Цера, Гучева и многи други знани и незнани изборили се и сачували нам слободу, оставили су нам завет да исту ту неокрњену  слободу сачувамо поколњеима која долазе, њима оставимо.

Он је приметио да ни данас, 220 година после, позиција Србије није пуно лакша него те 1804. године. И данас је као тада, рекао је Југовић, угрожена наша независност и слобода, јер поново смета одлучност српског народа да самостално одлучује о свом територијалном интегритету. – Заправо они који су починили највеће ратне злочине покушавају да такву етикету ставе српском народу и да тако нешто уђе у ђачке књиге и уџбенике.

– Данас нам је више него било када пре потребно пуно слоге и јединства, да се окупимо око  наше државе и исконских вредности које су нас одржавале и сачувале кроз векове. Град Лозница гради културу сећања са циљем да своју младост приближи традиционалним вредностима и коренима, јер познавајући своју прошлост увек можемо извући важне поуке за своју будућност,  закључио је Милан Југовић.

Пуно фрагмената о Боју на Чокешини представио је  историчар Горан Вилић, управник Музеја Јадра, а у  уметничком програму наступио је гуслар Милутин Ђуричић, етно-група „Лозице“, рецитатори Гимназије „Вук Караџић“ и ученици лешничке ОШ „Петар Тасић“ издвојеног одељења у Чокешини.