Петровић: Лозница вековима неуморна и прва на бранику Србије
Градоначелник Лознице Видоје Петровић, са сарадницима из Градског већа и Тима за будућност Лознице данас је у присуству великог броја грађана у Музеју Јадра посетио изложбу посвећену 80. годишњици ослобођења Лознице од немачке окупације. Са овог места, како је рекао „исказујемо захвалност за све што представља васкрсење слободе у нашем крају током Другог светског рата”.
– Браниоци Лознице су у нашој историји били и људи са оружјем у рукама, и писци, и градитељи, и хуманисти, сви који су увек добро знали да је слобода свим људским патњама сапатник, свим тугама радост или у свим грешкама или невољама избавитељ и спасилац. Водиља увек лепшој будућности, истакао је Петровић. – Лозница је одувек, још од пет векова отомански одузете слободе до стицања статуса вароши 1866. године, била неуморна и прва на бранику Србије. Тим идејама била је опредељена и 31. августа 1941. када је, како су хроничари, записали постала и први ослобођени град у Европи од немачке окупације.
– Зашто је слобода у нашем крају од Боја на Лозници, преко Гучевске и Церске битке дубоко уткана у сваки свој белег? Зашто је тако јасна свака порука иза сваке фотографије или слике са ове изложбе, запитао је, рекаши „да се најлепши снови о слободи сневају онда када је немате, говорили су Спартанци и устврдили да ниједан рат није тако велики као злочин оних који слободу отимају и ускраћују”.
Градоначелник Лознице Видоје Петровић даље је рекао „да смо се данас сви сабрали у овом духовном светилишту да управо због тога искажемо своју оданост делима славних предака који су уградили своје животе да би засијало сунце слободе, правде, мира и љубави”.
Поручио је да данашњи јубилеј прве слободне комуне у Другом светском рату буде свенародни повратак нашем уједињењу у раду и напретку, како у нашем граду Лозници, тако и под тробојком наше домовине Србије.
Приређивачи изложбе, чији је организатор Центар за културу „Вук Караџић” су историчари Горан Вилић и Зoран Тошић. Вилић је у пригодној беседи подсетио на тешко време током лета 1941. године када су Немци ушли у Лозницу са три дивизије, затим на одлуку ослободилаца окупљених око потпуковника Југословенске краљевске војске Веселина Мисите која је донета у порти Манастира у Троноши. Овај историчар је подсетио и на касније ослобођење Бање Ковиљаче, затим зверства 342. Казнене експедиције која је по команди генерала Бемеа стрељала 50 цивила за једног свог војника, као и на свирепи октобарски злочин исте јесени у Драгинцу, када је према подацима историчара Ђорђа Вукмировића, аутора књиге „Од стратишта до слободе” свирепо убијено 2.677 цивила, међу којима и 305 деце млађе од десет година.
