Основна школа Анта Богићевић

Основна школа “Анта Богићевић” основана је 1795. године. “Крајем 1795. године неки тршићанин Гргуревић отвори у Лозници школу и отац Вуков пошаље ка књему. Пошто је поновио “бекавицу” (срицање у буквару), пређе на часловац и постане “часловцем”, али пре него што свршио трећи и последњи курс тадашњг школовања “Псалтир” и постао “Псалтирцем” дође куга у Лозницу, растера ђаке, школа се затвори и Вук се врати у село кући” – записао је Вуков биограф Љубомир Стојановић, на основу Вуковог казивања И. И. Срезњевском.

Лозничка школа помиње се и 1815. године мада је то била година војевања Срба у Другом устанку. Рад школе у Лозници може се пратити из године у годину од 1835. године кад срећемо податке о њој у извештају директора свих школа Србије, Петра Радовановића. До 1858. године постојала су само мушка оделења, а те године отворена је и женска школа чија је учитељка била Роксанда Петровић. Нушка и женска школа радиле су без прекида до 1914. године. 12.08.1914. године Лознница је бомбардована а школа срушена.

По завршетку Првог светског рата, настава је одржавана у три зграде, ненаменске и неусловне, да би 1928. године било подигнуто ново, савремено школско здање. У време Другог светског рата, школа није радила само око месец и по дана мада су у њој били смештени немачки војници. После 1944. године школа је носилац свих просветних активности у граду и ближој околини. Основна школа у Лозници, како се звала до 1951. године, била је четвороразредна, тад постаје осморазредна и добија име лозничког војводе Анте Богићевића. Ова школа је једна од најзначајнијих у Србији, колико по томе што су њени ђаци били Вук Караџић, Јован Цвијић, десетак доктора наука, толико и по квалитетном наставном раду.

Године 1988. године изграђена је и друга школска зграда и спортска сала. Године 1995. обележавањем јубилеја реновирана је стара школска зграда, грађена 1928.год., уређено је школско двориште, објављена књига “Два века Вукове школе”.