Међународни дан људских права, 10. децембар, обележен је данас у Омладинском центру у складу са епидемиолошким мерама, а тим поводом начелница Одељења за друштвене делатности Тања Глишић Матић осврнула се на истраживање о ставовима грађана у погледу људских права које су и ове године спровели Београдски центар за људска права и агенција Стратеџик маркетинг, а чији резултати показују да највећи број грађана, њих 18 одсто, сматра да им је угрожено право на здравље.

Како је истакла, учесници истраживања као разлог овоме навели су то да велики број људи недовољно одговорно схвата своју и туђу безбедност и примену мера током епидемије ковида-19.

–  Грађани су изнели да су се осећали угрожено у маркетима, апотекама односно у ситуацијама које су биле неминовне у односу на прошлогодишње истраживање Међународни дан људских права, 10. децембар, обележен је данас у Омладинском центру у складу са епидемиолошким мерама, а тим поводом начелница Одељења за друштвене делатности Тања Глишић Матић осврнула се на истраживање о ставовима грађана у погледу људских права које су и ове године спровели Београдски центар за људска права и агенција Стратеџик маркетинг, а чији резултати показују да je највећи број грађана, њих 18 одсто, изнело да су осећали да им је угрожено право на здравље. Туђа неодговорност је доводила до тога са су се осећали угрожено у маркетима, апотекама. Резултати истог прошлогодишњег истраживања говоре да су људи сматрали да им је највише угрожено право на рад и то првенствено популација од 45 година па навише – казала је Глишић Матић.
Према њеним речима град Лозница је ове године у погледу заштите људских права предузео низ мера које су имале за циљ да поправе стање по том питању водећи се тиме да нису сви једнако угрожени и да су жене жртве насиља, Роми и особе са инвалидитетом посебно рањиве категорије. – У складу са тим током епидемије обишли смо три пута све ромске породице заједно са Црвеним крстом и свима смо поделили по три пакета помоћи које обухватају и средства за личну хигијену, дезинфекцију и храну. Јако нам је важно да се свака породица осећа безбедно. Када су у питању жене жртве насиља статистика је јако лоша и показује да је број пријављених случајева породичног насиља увећан за око 50 одсто иако постоје и они који нису пријављени. Најосновнија људска права су право на живот, на слободу кретања и на имовину. Женама и деци жртвама насиља ова права су углавном угрожена. Зато је важно да жртве насиља знају да постоје механизми њихове заштите. И да морају да пријаве насиље. Један од механизама реаговања у кризним ситуацијама је и сигурна кућа. Суд, полиција, тужилаштво и Центар за социјални рад ће заједно реаговати и жртва ће у том случају бити заштићена, а насилник удаљен из породице – закључила је Глишић Матић. Према речима председнице Удружења грађана „Реч и дело”, Татјане Јовичић, Међународни дан људских права је 16. дан активизма од Међународног дана борбе против насиља над женама. – Овом конференцијом желимо да подстакнемо јавност на размишљање да је знатно повећано насиље у породици где су најчешће жртве жене, чиме је значајно угрожено основно људско право на интегритет и достојанство.Такође, знатно је повећано сиромаштво, а права младих су измењена и ограничена због епидемије и зато желимо да скренемо пажњу да морамо имати разумевања једни за друге и толеранцију за друге људе у својој заједници – истакла је Јовичић. Ученица Гимназије „Вук Караџић” и волонтерка Канцеларије за младе Мина Радовић, указала је на то да је епидемија ограничила нека права младих у погледу слободе кретања и изношења личног мишљења што се односи на онлајн наставу која, како је рекла, „никада не може заменити живу реч”. Према речима Александре Милић, ученице Гимназије „Вук Караџић”, ограничења у складу са епидемиолишким мерама знатно су утицала на младе и целокупно друштво. – Ограничена нам је слобода кретања, не можемо да се окупљамо и дружимо што ствара притисак и негативно утиче на психичко стање многих младих. Тек сада схватамо колико нам значи слобода кретања и све што нам до сада није било ускраћено – рекла је Александра. чији резултати говоре да су људи сматрали да им је највише угрожено право на рад и то првенствено популација од 45 година па навише – казала је Глишић Матић.

Према њеним речима град Лозница је ове године у погледу заштите људских права предузео низ мера које су имале за циљ да поправе стање по том питању водећи се тиме да нису сви једнако угрожени и да су жене жртве насиља, Роми и особе са инвалидитетом посебно рањиве категорије.

– У складу са тим током епидемије обишли смо три пута све ромске породице заједно са Црвеним крстом и свима смо поделили по три пакета помоћи које обухватају и средства за личну хигијену, дезинфекцију и храну. Јако нам је важно да се свака породица осећа безбедно. Када су у питању жене жртве насиља статистика је јако лоша и показује да је број пријављених случајева породичног насиља увећан за око 50 одсто иако постоје и они који нису пријављени. Најосновнија људска права су право на живот, на слободу кретања и на имовину. Женама и деци жртвама насиља ова права су углавном угрожена. Зато је важно да жртве насиља знају да постоје механизми њихове заштите и да га пријаве, а један од њих је и сигурна кућа. Суд, полиција, тужилаштво и Центар за социјални рад ће заједно реаговати и жртва ће у том случају бити заштићена, а насилник удаљен из породице – закључила је Глишић Матић.

Према речима председнице Удружења грађана „Реч и дело”, Татјане Јовичић, Међународни дан људских права је 16. дан активизма од Међународног дана борбе против насиља над женама.

– Овом конференцијом желимо да подстакнемо јавност на размишљање да је знатно повећано насиље у породици где су најчешће жртве жене, чиме је значајно угрожено основно људско право на интегритет и достојанство.Такође, знатно је повећано сиромаштво, а права младих су измењена и ограничена због епидемије и зато желимо да скренемо пажњу да морамо имати разумевања једни за друге и толеранцију за друге људе у својој заједници – истакла је Јовичић.

Ученица Гимназије „Вук Караџић” и волонтерка Канцеларије за младе Мина Радовић, указала је на то да је епидемија ограничила нека права младих у погледу слободе кретања и изношења личног мишљења што се односи на онлајн наставу која, како је рекла, „никада не може заменити живу реч”.

Према речима Александре Милић, ученице Гимназије „Вук Караџић”, ограничења у складу са епидемиолишким мерама знатно су утицала на младе и целокупно друштво.

– Ограничена нам је слобода кретања, не можемо да се окупљамо и дружимо што ствара притисак и негативно утиче на психичко стање многих младих. Тек сада схватамо колико нам значи слобода кретања и све што нам до сада није било ускраћено – рекла је Александра.