Лозница одала почаст др Миленку Марину – враћање имена Здравственом центру предложено на свечаној академији
У сали Вуковог дома у Лозници, одржана је свечана академија поводом обележавања 50 година од смрти доктора Миленка Марина, чувеног лозничког лекара и хуманисте, који је оставио неизбрисив траг у историји града и здравствене професије.
У име града Лознице, окупљенима се обратио заменик градоначелнице Петар Гавриловић. Он је истакао да Лозница можда није велики град по величини, али јесте по људима који су у њему живели и стварали. „Лозница је завичај великана“, рекао је Гавриловић, подсећајући на имена попут Вука Караџића, Анте Богићевића, Јована Цвијића и Миће Поповића. У том духу, посебно место, како је истакао, заузима и др Миленко Марин.
„Иако рођен ван Лознице, доктор Марин је по љубави према овом граду и његовим људима постао њен прави син. Прошло је 50 година од његове смрти, али сећање на њега не бледи – напротив, све је присутније у свести наших суграђана“, рекао је Гавриловић. Он је подсетио на то да здравствени систем не чине само зграде и апарати, већ људи, и позвао све здравствене раднике да следе Маринов пут , пут пожртвованости, стручности и људскости.
В.д. заменика директора Здравственог центра Лозница, др Бранко Радичевић, захвалио се организаторима што су омогућили да се од заборава сачува дело др Марина. „На друштвеним мрежама и данас се могу пронаћи сведочења људи који му захваљују за живот, и то после пет деценија. То је највећа награда наше струке“, рекао је Радичевић. Истакао је да савремена опрема и бројни апарати не смеју да замене хуманост, и подсетио на Маринове речи: „Лекар не сме да лечи само тело, него и ону бол која се крије у тишини.“
Академији је присуствовао и професор др Чедомир Вучетић, председник ортопедске секције Српског лекарског друштва, који је говорио о богатој биографији др Марина. Марин је, како је подсетио, студирао медицину у Грацу, Бечу и Прагу, а у Лозницу је дошао 1922. године као средски лекар. Две године касније именован је за управника болнице, где је остао све до пензионисања 1953. године.
„Био је активиста Црвеног крста, оснивач листа Подриње, учесник у обнови Вукове куће, Вуковог сабора и изградњи Дома културе. Током Другог светског рата лечио је рањенике и оболеле од тифуса, упркос опасностима, и скривао свог колегу, доктора Соломона Адеља, чиме је показао изузетну људску храброст“, рекао је Вучетић.
Говорио је и о личним сећањима, о кући породице Марин преко пута болнице, о стази оивиченој шимширом, великој липи и тишини која је владала у њиховом дворишту. „Сећање на такве људе је израз нашег самопоштовања“, поручио је.
На академији је истакнуто да је Здравствени центар у Лозници носио име доктора Миленка Марина од 1992. године, али је то име нестало услед организационих промена. Управо сада, на 50. годишњицу Маринове смрти, покренута је иницијатива да му се име врати. Присуство бројних грађана, здравствених радника и представника друштвеног и културног живота показало је да Лозница није заборавила доктора који је своје професионално знање преточио у безрезервну бригу о другима.
Иницијатива за враћање имена др Миленка Марина Здравственом центру Лозница наишла је на подршку и поштовање присутних, уз поруку да такви великани заслужују да њихова дела живе, не само у сећањима, већ и у свакодневици будућих генерација.
