Годишњица Боја на Лозници

У порти Храма Покрова Пресвете Богородице данас је у организацији Града Лознице и Центра за културу обележена 214. годишњица од Боја на Лозници. Овај историјски датум после Чокешинског боја који је био увертира, представљао је континуитет  слободарске традиције Јадрана. Тог октобра је око 1.200 Срба предвођених Антом Богићевићем бранило је утврђене градске бедеме од турске војске.

После полагања венаца у капели где се од 2010. године налазе посмртни остаци лозничког војводе у име трочлане делегације града обратио се члан Градског већа Лознице Љубинко Ђокић. Подсетивши на бурну историју овог краја он је истакао да су устаници тада пружали надљуски отпор вишеструко надмоћнијем непријатељу јер „Лозница је била за освајаче увек прва барикада, било да су кретали ка Шапцу, било ка Ваљеву“.

– Лозница је први пут ослобођена 1807. године када је  Антоније Богићевић проглашен за Подринског војводу а потом је наредбом Јакова Ненадовића изграђен Шанац, где је касније лоцирана црква. Иначе, како је подсетио Ђокић, овде се од 1833. године исцртавала западна граница Србије „а данас, 214. година после ми још дискутујемо о нашим границама, јер се за неке још не зна где су, али се надамо да ћемо и на том задатку истрајати и победити“. .

О овом историјском догађају говорио је историчар из Музеја Јадра  Горан Вилић а у културно-уметничком делу програма учествовали су Етно група „Лозице“ и гуслар Милутин Ђуричић.