Драгиначки октобар 82 године после
У Драгинцу, крај хумке где је на данашњи дан 1941. године извршен највећи масакр над цивилима у нашем крају одржана је комеморација у организацији Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Републике Србије, Града Лознице, Центра за културу „Вук Караџић“ и Месне заједнице, Након што су свештеници одржали верски обред цвеће и венце су положили представници Владе Србије, Града Лознице, Основне школе „14. октобар“ из Драгинца, Меморијала „Драгинац“, борачких организација и удружења и појединци.
Члан Градског већа др Радован Дивнић обратио се у име града Лознице подсетивши да се у Драгинцу и околини пре 82 године догодио велики злочин у којем је страдало 2.950 људи. – Страдали су животи а не бројеви. Хапшења и убијања цивила у Јадру трајала су десетак дана и сви који су се затекли на својим њивама, у својим домовима или код родбине и пријатеља постали су жртве окупационе војске. Oсам деценија у октобру одавде се широј јавности сваке године упућује антиратна порука, а не би нам било тешко ни да је свакодневно понављамо чувајући сећање на трагичан догађај и вечно упаљен пламен слободе. Ти злочини, суровошћу и крвавом одмаздом у једној седмици, победили су све разлике.
Дивнић је истакао да је Драгинац, „ и ово место где стојимо, и тада и данас, највећа гробница масовног немачког уништења сеоског становништва. У суседној Кривајици и највећа гробница свирепог злочина над децом. Наша дужност је зато већа и светија од других да у дане страдања са овог места подсетимо на најгоре догађаје историје овог дела западне Србије. Никада се не може довољно описати снага јада у стравичном пиру од 14. до 19. октобра 1941. И зато је са ове временске удаљености драгиначки октобар вечна мера и подсетник да је за мир потребан дијалог у превазилажењу свих политичких несугласица, да ни један град, село и држава не треба да доживе овакву трагедију коју смо ми у Јадру преживели борећи се за мир и слободу. Одувек је слобода највеће благо, мир још веће – рекао је Дивнић.
У име Владе Србије обратила се Сања Лакић, в. д. помоћника министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Републике Србије. – Када дођу ратови, право и правда некако утихну, а наш долазак овде доказује барем делић правде за оне најмлађе који су страдали само зато што су носили српско и православно име и презиме, делић правде за њихове очеве, мајке, баке, деке. Драго ми је што сам данас у Драгинцу у ком се налазе и поруке и поуке, део прошлости и све лекције које су нам потребне за будућност. Овде се налази путоказ који каже да сваки пут када би заборављали да негујемо културу сећања неке нове јаме и нови ратови, нека нова проливена православна и српска крв би нам се дешавала. Зато српски народ више никада неће дозволити ни јаме, ни Јасеновац, ни Драгинац, ни олују ни бљесак. Стасао је народ који зна шта значе четири оцила на српском грбу а она овде и на сваком месту подсећају на слогу и јединство – рекла је Лакић.
На платоу испред споменика окићеног цвећем и данас су гореле свеће и приказан уметнички програм.
