У славу Вукове речи и дела, завршен 93. Вуков сабор

Завршна свечаност 93. Вуковог сабора одржана је данас на Саборишту у Тршићу, родном месту Вука Стефановића Караџића. Најстарија културна манифестација у Србији и ове године окупила је поштоваоце Вуковог дела, представнике културног и јавног живота и бројне посетиоце.

Свечаности су присуствовали министар просвете, у техничком мандату, Републике Србије проф. др Дејан Вук Станковић и министар саобраћаја и веза Републике Српске Зоран Стевановић, као и представници државних институција, Српске православне цркве, културних и образовних установа и јавног живота.

У име Града Лознице присутне је поздравила градоначелница Драгана Лукић, која је истакла да Вук Караџић за Лозницу није само велика историјска личност, већ део завичајног идентитета, док његово дело далеко превазилази границе једног времена и места.

„Вукова мисија није била само да промени начин на који пишемо, већ и да сачува оно што је народ вековима стварао и памтио, народне песме, приче, пословице, загонетке и друго усмено благо. Сакупљајући то богатство и бележећи га за будуће нараштаје, Вук је сачувао не само речи, већ и део духовног памћења и идентитета нашег народа“, рекла је Лукићева.

Она је подсетила на дуг пут српске писмености и културе, од Ћирила и Методија и Ресавске школе, преко просветитељског дела Доситеја Обрадовића, до Вукове језичке и азбучне реформе којом су постављени темељи модерног српског језика и писма.

Градоначелница је истакла и да је Вук својим деловањем био амбасадор српског језика, културе, идентитета и народне мисли у Европи, приближавајући европским интелектуалцима богатство српског језика и народне књижевности.

„Вуков сабор није само сећање на прошлост, већ живи простор сусрета традиције и савремене културе, место на којем деца, млади, писци, научници, уметници и посетиоци заједно чувају везу са сопственим културним коренима. Наша је обавеза да ту везу не прекинемо и да будућим генерацијама оставимо језик којим ће изражавати своју мисао, писмо којим ће је записивати и културу коју ће наставити да стварају“, поручила је Лукићева.

Министар Станковић истакао је да Вук Караџић, уз Светог Саву и Доситеја Обрадовића, представља један од темеља српског идентитета, језика, културе, науке и књижевности. Он је поручио да Вуков сабор, као место сусрета традиције и савремености, симболично указује и на задатке који су данас пред образовањем.

„Данас смо пред истим задатком пред којим је био Вук, да реформишемо просвету, усвојимо нове методе учења, нове приступе знању и нове технологије, али и да чувамо наш језик, наше писмо, националну свест и вредности. Кључни реформски задатак наше просвете је да спојимо традицију и иновацију, знање и врлину, да очувамо идентитет, а истовремено напредујемо у свету који се стално мења“, поручио је Станковић.

Саборску беседу „Снага народне речи“ одржао је књижевник Селимир Радуловић, који је говорио о Вуку као личности која је својим радом захватила целину српског језичког, културног, историјског и политичког бића.

„Кад кажемо Вук, очас се указују обасјани хоризонти српског језика, српске књиге, српског народа, српског друштва“, рекао је Радуловић.

Он је подсетио да је Вук читав живот посветио српском језику, сакупљању народног стваралаштва и упознавању Европе са српском културом, истичући да његово дело и данас носи обавезу да се језик пажљиво ослушкује и чува.

„Наша света обавеза, као Вукових настављача, јесте да његово дело, које недри из духа српског народа, чувамо и данас, у времену нових комуникационих и информационих технологија“, поручио је Радуловић.

Овогодишњем завршном саборовању претходили су предсаборски дани током којих су у Лозници и Тршићу приређени књижевни, уметнички, образовни и други програми посвећени Вуковом делу, српском језику, књижевности и културном наслеђу.

Програм 93. Вуковог сабора завршен је представом „Матични млеч“, у режији Луке Кецмана, према тексту Луке Кецмана и Драгана Станића. Представа је на сцену довела Вука Караџића и Јована Хаџића, познатог и под књижевним именом Милош Светић, чија су различита гледишта о језику и правопису обележила једно од значајних поглавља српске културне историје.

Вуков сабор одржава се од 1933. године и већ више од девет деценија у Тршићу окупља генерације око Вуковог дела, српског језика, писма и културе.