Лозница међу примерима добре праксе у увођењу брзог интернета у селима

У Лозници је данас представљен наставак пројекта увођења широкопојасног интернета у руралним срединама Србије, у оквиру друге фазе државног програма изградње оптичке инфраструктуре. Према представљеним подацима, на територији Лознице радови се изводе у четири насеља: Грнчари, Шурицама, Коренити и Тршићу, где је планирано 19 километара оптичке мреже, од чега је до сада изграђено скоро осам километара. Пројекат ће обухватити око 1.300 домаћинстава и две школе, а вредност инвестиције на подручју Лознице износи близу 700 хиљада евра.

Градоначелница Лознице Драгана Лукић, истакла је да је за Град велика част што је препознат као пример добре праксе у реализацији овог пројекта.

„Част нам је што смо домаћини овог регионалног скупа који је посвећен презентацији пројекта увођења широкопојасног интернета у руралним срединама на територији Републике Србије и изузетно нас радује чињеница да смо препознати као пример добре праксе и као локална самоуправа где је имплементација овог пројекта дала добре резултате“, рекла је Лукић.

Она је подсетила да је у првој фази пројекат реализован у 11 месних заједница на територији Лознице, иако је првобитно било планирано 13.

„У Горњим и Доњим Недељицама радови нису реализовани, док је током друге фазе пројекат спроведен у још четири месне заједнице“, навела је градоначелница.
Према њеним речима, значај пројекта далеко превазилази саму техничку инфраструктуру.

„Можда увођење широкопојасног интернета није видљиво голим оком као неки инфраструктурни објекат, али ће на дуже стазе итекако значити. Пре свега, добијамо сигуран и брз интернет у сеоским школама и руралним срединама. То ће омогућити опстанак људи на селу, али и повратак људи на село“, нагласила је Лукић.
Она је додала да брз интернет отвара простор за развој малих и средњих предузећа, али и сеоског туризма.

Министар информисања и телекомуникација проф. др Борис Братина, поручио је да је циљ да до 2027. године читава територија Србије буде покривена брзим оптичким интернетом.
„Три операторске компаније постављају инфраструктуру и вршиће се сва потребна мерења како би грађани имали квалитетан интернет. Важно је и то што су се ‘Телеком’, ‘А1’ и ‘Yetel’ обавезали да додатно покрију и подручја која евентуално остану ван главних траса, о сопственом трошку“, рекао је Братина.

Он је оценио да Србија данас спада међу земље које су значајно напредовале у области дигиталне инфраструктуре.
„Србија уопште није дигитална пустош, како неки воле да кажу. Напротив, налазимо се у првој категорији земаља које су обезбедиле брз интернет и дигиталне услуге. Са дата центрима и развојем инфраструктуре, Србија је у европском врху“, истакао је министар.

Братина је посебно нагласио значај едукације грађана за коришћење дигиталних услуга.

„Обуке морају да стигну до сваке куће. Циљ је да бар један члан домаћинства буде довољно дигитално писмен да користи електронске услуге, од еУправе до онлајн образовања. То је данас питање квалитета живота и могућности за даље образовање и рад“, поручио је Братина.