Библиотека Вуковог завичаја
Библиотека Вуковог завичаја је најстарија установа културе у Лозници. Основана је 1868. године, као „Читалиште”, једна од секција Културно просветног друштва „Подринска слога”. Предлог и иницијативу за оснивање „Подринске слоге” лозничком проти Игњату Васићу, дао је Вук Караџић. За потребе читаонице, Вук је поклонио и неколико својих књига.
Читалиште „Подрињске слоге” је изграђено на плацу који је за потребе подизања зграде Друштвa и читаоницe поклонио прота Игњат Васић. Просторије „Подринске слоге” биле су у близини данашње Цркве Покрова Пресвете Богородице. У архиви „Подринске слоге” сачуван је документ који сведочи да је камен темељац за зграду, 1869. године, положио тада малолетни Милан Обреновић, касније краљ Србије.
Вук није доживео да види остварење свог сна, али је „Читалиште” у свом фонду убрзо имало 500 књига и двадесетак домаћих и страних часописа.
Почетком 20. века читалишта у Србији су прерастала у јавне библиотеке, па је јавна библиотека у Лозници почела са радом крајем 1909. или почетком 1910. године у једној учионици „Краљевске основне школе”, данашње ОШ „Анта Богићевић”. Потом је 1. маја 1910. године прешла у дућан у средини вароши и то под годишњи закуп од 360 динара. Нажалост, за време непријатељских дејстава у Првом светском рату скоро сав инвентар, али и књижни фонд је уништен. Зна се једино да је 1910. године библиотека располагала са 1.006 књига.
Након изградње Вуковог дома, који је предат на управљање Културно просветном друштву „Караџић”, 7. новембра 1937. године, заинтересовани за књиге добили су просторије „Књижнице” у оквиру овога Друштва. Пред Други светски рат читаоница је имала око 6.000 књига, да би их на крају рата у фонду остало само 280. Поново су се прикупљале књиге, а 1966. године библиотека је усељена у просторије клуба „Друштва инжењера и техничара”. Била је то кафана, у којој су се окупљали интелектуалци и у коју су Лозничани долазили да гледају програм на једном од првих телевизора у граду. У моменту када су се у Лозници углавном отварале кафане, једна од њих претворена је у Народну библиотеку „Вук Караџић”, која је 9. октобра 2008, променила име у Библиотека Вуковог завичаја.
Зграда Библиотеке је први пут надограђена 1987. године, када је дозидана читаоница и на спрату канцеларијски простор.
Друга, велика реконструкција урађена је током 2006. и 2007. године, средствима НИП-а, на иницијативу тадашњег председника општине Лозница, Видоја Петровића. На равном крову дозидана је нова, велика читаоница. Бивша читаоница је претворена у Дечје одељење, а некадашње Дечје одељење у читаоницу за периодику.
Коначни изглед какав данас има, Библиотека је добила 2013. године, када је тавански простор претворен у читаоницу за студенте. Библиотека данас има четири читаонице, Завичајно одељење, Позајмно са научним одељењем, Дечје одељење, и Одељење за обраду књига.
По инвентарним књигама, Библиотека сада располаже са oко 125.000 књига, од чега је у категорији активног фонда око 68.200 књига.
Данас, Библиотека Вуковог завичаја представља модерну информационо-образовну установу, чије услуге користи више од четири хиљаде читалаца годишње. Поред основне делатности, која се састоји од послова набавке књига и друге библиотечке грађе, њихове обраде, чувања и давања на коришћење, Библиотека ради на популарисању културе и организовању разних програма са квалитетним садржајима, при чему се, посебно, води рачуна о придобијању оних структура које треба да изграде правилан однос према књизи, библиотеци и свим осталим видовима духовног и културолошког напретка.
Током године, у Библиотеци Вуковог завичаја се одржи велики број културних програма – књижевних вечери, концерата, изложби, трибина, предавања, сценских вечери, на којима Лозничани имају прилику да се сретну са најеминентнијим уметницима Србије, а све чешће и иностранства.
Библиотека има огранке у Лешници и Бањи Ковиљачи.
