Одштампај
Почео 87. Вуков сабор у Лозници

Саборовање у духу Вука и Доситеја

На свечаном отварању 87. Вуковог сабора у Вуковом дому културе присутнима су се обратили градоначелник Лознице Видоје Петровић и министар просвете, науке и технолошког развоја Младен Шарчевић након што је група певача Културно-уметничког друштва (КУД) „Караџић" извела „Химну Вуку" Стевана Стојановића Мокрањца.  

Градоначелник Лознице Видоје Петровић поручио је да ова национална манифестација коју славимо 87 година, на својствен начин говори о односу нашег града, наше државе и наших народа у једном историјски битном периоду за све нас, и за Европу у целини. Јер Вуково дело одсликава Србију - њену културу, историју и традицију и преплиће се са великом светском породицом језика.

  

- Саборовањем Вуку у част сваке године ми овог великана ближе представљамо и у делима његових савременика, као што то ове године чинимо преко истакнутог писца и филозофа у Срба - Димитрија Доситеја Обрадовића. првог министра просвете. Не треба да подсећам да је реформатор  писма и језика из Тршића био међу првима који су европски дух уносили у Србију јер су, захваљујући управо томе, Беч и Пешта касније постали својеврсни  центри образовања за многе Србе, међу којима је, то с поносом истичем у оваквим приликама  било и више Лозничана - истакао је градоначелник на отварању једне од најзначајнијих и најстаријих културних манифестација.

Градоначелник Лознице је у свом обраћању поред Вука и Доситеја подсетио и на друге значајне Србе као што су Ђура Даничић, Бранко Радичевић, Јован Јовановић Змај и остали који су својим знањем, богатим искуством и културолошким утицајима  допринели ширењу Европе ка западном Балкану

  

- И Вук и Доситеј су имали јединствено залагање да се језик „орача и пастира" утка у реформу азбуке и правописа. И један и други су, упркос  спорењима, на делу потврдили да жива култура обухвата сав живот. Све што живот ствара ради живота - то је култура. Има једна заиста поучна мисао која иде у прилог њиховом стваралаштву: ДЕЛА ИХ УЗДИГЛА  НЕБУ ПОД ОБЛАКЕ, А ЗЕМЉОМ  СУ ЧВРСТО  ХОДАЛИ. Мада  су више стварали изван Србије, и Вук и Достеј су душа српског језика. У дубини те душе је скривено благо због којег је настала Доситејева Велика школа. Вук је знао да се „из душе хлеб прави", Доситеј „да нема срамотнијег заната од дангубе, беспослице и лењости" па је повикао: - Књиге, браћо моја, књиге, а не звона и прапорце! - указао је градоначелник на значај Вукових и Доситејевих реформи за српски језик и идентитет.

- Лозница и Лозничани су привржени тим вредностима. Поносни на вековима стварану културну историју данас имају институције, научни подмладак, најчистији српски књижевни језик и све одомаћенију праксу ћириличног писма.  Доситејевим и Вуковим именом овенчани су називи школа, научног центра,  најлепшег булевара и трга, а ускоро ћемо имати и Историјски архив Јадра и градски театар. Јер и овај град се попео навише, па је време да и наше глумиште иде даље, у новој „одећи" - поручио је градоначелник поводом отварања предсаборских дана.

Градоначелник је истакао и да је сваки Вуков сабор својеврсно богатство за будућност Лознице и Лозничане и да је такав императив и данас присутан, иако су околности специфичне због светских неприлика услед епидемије.

- Сваки програмски садржај у наредних седам дана представља премошћавање свих раздаљина међу  културама на које су нам прстом упирали Вук и Доситеј, на које данас упире наша влада и наша држава. Можда нико од нас у овој сали не зна колико је тачно старо човечанство, али је свима довољно јасно да оно  може показати далеко више Доситејевих „великих" школа", већу толеранцију и разумевање - закључио је градоначелник Лознице Видоје Петровић.

Министар просвете, науке и технолошког развоја Младен Шарчевић казао је колико је битно што је Вуков сабор ушао на листу нематеријалних добара светске културне баштине Унеска, Организације Уједињених нација за образовање, науку и културу, у којој Србија никад није имала никад моћнију позицију.

  

- Ја сам данас имао ретку срећу и част да се вечерас нађем овде са вама, а поподне да  будем у Београду и говорим поводом 212. годишњице Београдског универзитета, од када је Доситеј основао високу школу у Београду.  Од тада излазе хиљаде писмених и образованих генерација у Србији и од тада смо ми друга нација - рекао је Шарчевић истичући да су Вук и Доситеј радили квалитетно и да смо увек имали циљ да стигнемо развијену Европу.

- Наша Влада показује да су сви модели образовања у Србији способни да стигну најквалитетније моделе образовања у свету. Лако смо освојили дуално образовање, добро смо започели дигитализацију образовног система. Сада смо једна од дигитално писменијих нација. Када је почела пандемија у марту били смо једна од земаља која се најбоље снашла када је образовање у питању, а модел образовања по којем се наши ђаци школују од септембра такође је пример у ширем региону - указао је министар Шарчевић на значај квалитетног образовања.

- То је наш задатак који су нам оставили Вук и Доситеј и наша дужност је да улажемо све више, да нам факултети буду квалитетнији, наука значајнија, а све образовне установе буду уједначено квалитетне. Када будемо постигли високе резултате на међународним тестирањима знаћемо да је будућност у Србији загарантована. Долазиће озбиљне приче, озбиљне компаније и улагаће новац који је потребан за развој. Сви питају квалитет образованих младих људи у Србији и на томе морамо да радимо. Много је важније да аманет који смо добили од наших предака наставимо, да будемо достојни тога и да из године у годину не посустајемо - закључио је Шарчевић.