Почетна
Укидање печата

Вуков сабор

          Основни манифестициони мотив општине Лозница представља традиционални Вуков сабор у Тршићу, који се одржава сваке године у септембру, у недељу пред Малу Госпојину (21. септембра) и знак сећања на Вука Караџића - великана наше културе. То је највећа манифестација у Србији, по свом значају и по масовности окупља (окупља 20000 - 30000 посетилаца).
         На дан отварања обновљене Вукове куће, 17. 09. 1933. године, одржан је први Вуков сабор који је имао карактер велике народне светковине. На свечаности су говорили представници Краља, Владе, Цркве, Универзитета, Академије наука. У почетку сабори су имали претежно завичајно обележје, одржавали су се испред Вукове куће. Богаћењем програма нарочито у јубиларним годинама (1937., 1947., 1964., 1987.), просветним, културни-уметничким и научним садржајима, као и повећањем броја учесника, Сабор поприма општенародне културно просветне особине.
          Обележавање 100 годишњице Вукове смрти, 1964. године, доноси прекретницу у садржају и организацији Вуковог сабора. Уместо локалног, Сабор добија републички значај. Између нове школе и Вукове куће, подигнута је велика позорница са природним амфитеатром, коју је пројектовала архитекта Јованка јефтановић из Београда. Касније је уз позорницу подигнуто и више мањих објеката - брвнара различитих намена. Приказују се позоришне представе, опере, балети, у извођењу познатих уметника и уметничких и позоришних ансабала из целе државе. "Вукова Србија", Душана Радића, "Охридска легенда" Стевана Христића, "Еро са онога свијета" Јакова Готовца, "Лицидерско срце" Крешимира Барановића, само су део представа играних на Вуковом сабору у Тршићу.
          У јесен 1964. године од 14 - 22. септембра, Филолошки факултет Београдског Универзитета организовао је међународни славистички симпозијум на коме је са референтима учествовало преко 80 југословенских и страних научника. Међународни скуп слависта је први пут одржан 1957. године за 22. Вуков сабор. Од оснивања Међународног славистичког центра у Београду 1971. године научни скупови иностраних стручњака за српски језик и књижевност одржавају се у данима Вуковог сабора у Београду, Новом Саду и Тршићу.
           Године 1970. установљени су предсаборски дани који трају од 7 - 15 дана и одржавају се у Лозници, Бањи Ковиљачи, Тршићу и Троноши. Предсаборски дани су испуњени разноврсним програмима и то су: научни скупови, позоришне и филмске представе, концерти, ликовне изложбе, књижевне вечери, гуслерска посела итд.
           Од 1987.год. у саборским свечаностима обележавају се велики датуми у нашој историји и култури, а за главну представу узимају се дела писаца која су и сами творци и чувари језика.

 

 

Вести
18.Септембар 2019.
Град Лозница обележава ...
На конференцији поводом Европске недеље ...
16.Септембар 2019.
Завршен 86. Вуков сабор – српско ...
На завршној свечаности 86. Вуковог сабора након ...
13.Септембар 2019.
БЕСПЛАТАН ПРЕВОЗ НА ВУКОВ САБОР
Град Лозница као покровитељ Вуковог сабора ...
09.Септембар 2019.
105. годишњица Гучевске битке – ...
Пригодним програмом у организацији Центра за ...
04.Септембар 2019.
Хелиодром – интерес целог ...
На седници Савета Мачванског управног округа, ...
04.Септембар 2019.
Одлука о месним заједницама уз ...
Завршна јавна расправа о Нацрту одлуке о месним ...